• Join over 1.2 million students every month
  • Accelerate your learning by 29%
  • Unlimited access from just £6.99 per month
Page
  1. 1
    1
  2. 2
    2
  3. 3
    3
  4. 4
    4
  5. 5
    5
  6. 6
    6
  7. 7
    7
  8. 8
    8
  9. 9
    9
  10. 10
    10
  11. 11
    11
  12. 12
    12
  13. 13
    13
  14. 14
    14
  15. 15
    15
  16. 16
    16
  17. 17
    17
  18. 18
    18
  19. 19
    19
  20. 20
    20
  21. 21
    21
  22. 22
    22
  23. 23
    23
  24. 24
    24
  25. 25
    25

Posledice poplava u Evropi na poslovanje osiguravajuæih kompanija.

Extracts from this document...

Introduction

Posledice poplava u Evropi na poslovanje osiguravajucih kompanija �uri� Igor Novi Sad Mart 2003 UVOD Poplave, koje su u dva navrata pogodile Evropu u julu i avgustu 2002 godine su ko�tale osiguravajucu industriju 3,2 milijarde dolara i time predstavljaju najvecu katastrofalnu �tetu u 2002 godini prema preliminarnim istra�ivanja. U toj godini, osiguravaci su isplatili ukupno 12 milijardi dolara na ime katastrofalnih �teta. Od toga 10 milijardi dolara su �tete koje su prouzrokovale prirodne nesrece, a 2 milijarde dolara je prouzrokovao covek. Posle poplava, najvece �tete su prouzrokovali po�ari, avionske i svemirske nesrece. Podaci govore da su katastrofalni gubici u ovoj godini bili ispod proseka u odnosu na prethodne godine. Od�tetni zahtevi u iznosu od 12 milijardi dolara u 2002 godini i nisu tako veliki kada se uporede sa godi�njim prosekom racunatim od 1990 do sad, koji iznosi 21,5 milijardi. Ipak 2002. godinu ne treba posmatrati kao godinu pocetka povratka malim od�tetnim zahtevima. Faktori koji doprinose velikim gubicima: gusta naseljenost i velika koncentracija osigurane imovine, su stalno prisutni. �tete od poplava su primer potencijalnih opasnosti uzrokovanih koncentracijom rizika. Globalno posmatrano, poplave u 2002 godini su prouzrokovale osigurane �tete u ukupnom iznosu od 3,9 milijardi, daleko iznad proseka od 1,1 milijarde zabele�enog od 1990. godine, i osam puta vece od proseka racunatog od 1970. godine, koji je iznosio 0,5 milijarde dolara. Kao rezultat, osiguravajuca industrija je primorana da nalazi re�enja koja joj omogucavaju da se uspe�no nosi sa znacajnim gubicima od poplava. Sa ukupno prouzrokovanim gubicima od 10 milijardi dolara, prirodne katastrofe su pogodile osiguravace jace od tzv. ljudski prouzrokovanih katastrofa u 2002. Ovo je inace slucaj svake godine od 1990, sa izuzetkom 2001 kada je stradao Svetski Trgovinski Centar. U 2001 godini prirodne katastofe su ko�tale osiguravace 10 milijardi dolara, dok su �tete prouzrokovane ljudskim faktorom iznosile 24,4 milijarde dolara. Od toga, oko 19 milijardi se odnosi na katastrofu u Nju Jorku. Broj katastrofalnih dogadaja u 2002 od 700, je prema�io prosek racunat od 1990. ...read more.

Middle

Prevazila�enje prepreka u osiguranju Principi osiguranja, koji su na pocetku navedeni i ocenjeni, su kljucni za opredeljivanje da li se pokrice protiv rizika poplave mo�e ponuditi ili ne. Istaknuto je da su tri principa od su�tinskog znacaja: princip zajedni�tva, procenljivosti i (u zavisnosti od velicine potencijalnog gubitka) ekonomske sposobnosti. Sada sledi malo detaljnije razmatranje pitanja podobnosti za osiguranje. Treba istaci, da nisu svi tipovi dogadaja navedeni u odeljku "Karakteristike razlicitih tipova poplava" od istog znacaja sa stanovi�ta osiguranja. Relevantni su oni dogadaji koji mogu nastupiti sa velikim intenzitetom i pogoditi velika podrucja. Ovi dogadaji se razlikuju od zemlje do zemlje. Antiselekcija - glavna prepreka Kada se reke izlivaju iz svojih korita ili oluje pogadaju priobalna podrucja, obicno uvek pogadaju jedna te ista podrucja. Jedine razlike koje se javljaju medu ovim dogadajima, su razlike u intezitetu, i u posledicama koje ove prirodne sile proizvode na pogodenom podrucju. Pravilo je, da gde je voda jednom bila, obicno ce se tu jo� nekad pojaviti. Zbog toga se osiguravajuce pokrice u najvecem broju slucajeva tra�i u onim podrucjima u kojim se poplave cesto javljaju i podrucjima koja su ocigledno ugro�ena. Ovo dovodi do negativne selekcije rizika, koju osiguravaci oznacavaju kao antiselekciju. �tete koje se cesto ponavljaju, rezultiraju visokim premijama koje mogu ici da visine od nekoliko hiljada promila od sume osiguranja. U mnogim slucajevima, ugro�ene strane nisu spremne da plate ovako visoku cenu, i nadaju se da ce im dr�ava nadoknaditi �tetu u slucaju nesreca. Zbog toga, zahvaljujuci nedostatku tra�nje, osiguravaci i onako ne n**e pokrice u ovim slucajevima. Ocekivanja rastu kada postoji cvrsta konkurencija medu osiguravacima. U tom slucaju osiguranici i osiguravaci obicno ugovore premiju koja nije srazmerna riziku. Ovo cesto dovodi do nenamernog prelivanja premije iz grane u granu osiguranja. Nema potrebe za osiguranjem kada nema katastrofa. Kada se �tete medutim pojave, a dr�ava iz razumljivih razloga ne pru�i pomoc, optu�uju se osiguravaci �to nisu ponudili odgovarajuce osiguravajuce pokrice. ...read more.

Conclusion

i ekspeditivnim razvojnim planiranjem i zoniranjem. Na mnogim mestima nasipi protiv poplava su neophodna, ali cesto nedovoljna mera sigurnosti. Tamo gde je neophodno, trebalo bi formirati odredene zone u koje bi se odvodili vi�kovi vode koji se javljaju u slucaju poplave, cak i u slucaju da to podrazumeva iseljavanje postojecih naseljenih mesta i njihovu ponovnu izgradnju na sigurnijem mestu. Kako nedavni primeri pokazuju, potencijali modernih sistema za rano upozoravanje na opasnosti i upravljanje procesom smanjivanja posledica nesrecnog slucaja, jo� uvek nisu iscrpljeni u potpunosti. U tome, i u odr�avanju i pobolj�avanju postojecih barijera protiv poplava le�e dalje mogucnosti ogranicavanja �teta. Zakljucak: Mo�e biti uradeno Posmatrano sa aspekta osiguranja, nema razloga, za�to danas sveobuhvatno osiguravajuce pokrice koje bi obuhvatilo i rizik od poplave, ne bi bilo moguce, a postojece forme osiguranja optimizovane. Potreba je ocigledna, a koristi za sve zainteresovane strane su neosporne. �iroko zasnovana zajednica rizika se mo�e formirati i bez pravne regulative, a upotreba modernih tehnika u geologiji cini rizik procenjivim. Princip slucajnosti je takode zadovoljen ako je pokrice za pojedinacne rizike, koji se cesto ostvaruju, odbijeno u korist drugog, ekonomski efikasnijeg re�enja, kojim se transferi�e rizik. Konacno, princip ekonomske sposobnosti takode ne predstavlja prepreku po�to dru�tvo solidarnosti generi�e dovoljan nivo premije, ali potrebno je raspolagati sa adekvatnim nivoom sredstava da bi se pokrile katastrofalne �tete. Ako je zajednca rizika dovoljno velika, premije su pristupacne i za male i za velike rizike. Ono �to je nedostajalo do sada u nekim Evropskim zemljama je koncentrisan napor svih interesnih strana, da defini�u i u�ive se u svoje razlicite uloge, prava i obaveze. Da bi se pocelo re�avati ovo pitanje, sledeci korak je otpocinjanje konstruktivnih razgovora o tome kako osiguravajuca industrija mo�e vi�e da doprinese saniranju finansijskih posledica koje donose �tete od poplava. LITERATURA Prof. dr. Boris Marovic: Osiguranje i �pedicija, Novi Sad, 1999 Grupa autora: Prirucnik za praksu u osiguranju, Financing centar, Novi Sad 1996 www.swissre.com www.munichre.com www.disasterrelief.org www.ce-rewiew.org www.time.com www.christian-aid.org.uk www.noaa.gov www.iiasa.ac.at www.irmi.com www.standardandpoors.com www.insurancejournal.com www.fema.gov www.rms.com 1 ...read more.

The above preview is unformatted text

This student written piece of work is one of many that can be found in our University Degree Italian section.

Found what you're looking for?

  • Start learning 29% faster today
  • 150,000+ documents available
  • Just £6.99 a month

Not the one? Search for your essay title...
  • Join over 1.2 million students every month
  • Accelerate your learning by 29%
  • Unlimited access from just £6.99 per month

See related essaysSee related essays

Related University Degree Italian essays

  1. OFFA NELLA BATTAGLIA DI MALDON

    In esso Offa fornisce una spiegazione plausibile alla fuga di un cos� largo corpo di uomini e una stima dei suoi effetti devastanti. Da questi versi � possibile dedurre il suo ruolo come partecipante nell'azione e la sua posizione nell'esercito.

  2. Organizacje terrorystyczne w Europie Zachodniej w latach 90-tych na przyk³adzie ETA ( Euskadi Ta ...

    Celem bezposrednim akcji jest przede wszystkim wytworzenie poczucia zagrozenia w spoleczenstwie. - Fanatyczne zaangazowanie w sprawe polaczone z calkowitym lekcewazeniem wartosci powszechnie uznanych w spoleczenstwie6 - Umiedzynarodowienie swojej dzialalnosci na obszar neutralny w danym konflikcie. Terroryzm jest raczej miedzynarodowa mglawica przenikajaca granice panstw niz centralnie koordynowana siatka dzialaczy.

  1. Teorija.io projekto tikslas be abejo yra pagilinti kainodaros organizavimo įmonėje inias, įsigilinti į kainodaros ...

    Orientacija i kokybe. Firma, kuriai pasiseks sukurti auk�tos kokybes lyderio reputacija, savo prekems nustato auk�ta kaina, kad galetu padengti didelius kokybes gerinimo ka�tus ir i�laidas mokslo-tiriamiesiems darbams. Pamineti kainu politikos tikslai gali buti igyvendinami skirtingu laiku bei skirtingomis kainomis, taciau apskritai jie tarnauja vienam strateginiam tikslui - ilgalaikiam pelno maksimizavimui.[4, psl.20-21].

  2. Determinante PotroŠaÈKih Reakcija Na Kastomizirane Ponude:Konceptualni Okvir I Predlozi.

    Tako da osnovne pretpostavke koje karakteri�u pomenute nove pristupe, orijentisane na zadovoljenje preferencija pojedinacnih poto�aca cesto nisu ispunjene. Potro�aci mo�da nemaju precizno definisane preferencije koje treba otkriti, a cesto i nisu u stanju da prepoznaju i cene ponude skrojene prema njihovim preferencijama.

  • Over 160,000 pieces
    of student written work
  • Annotated by
    experienced teachers
  • Ideas and feedback to
    improve your own work