Posledice poplava u Evropi na poslovanje osiguravajuæih kompanija.
Posledice poplava u Evropi na poslovanje osiguravajucih kompanija
Ðuriš Igor
Novi Sad
Mart 2003
UVOD
Poplave, koje su u dva navrata pogodile Evropu u julu i avgustu 2002 godine su koštale osiguravajucu industriju 3,2 milijarde dolara i time predstavljaju najvecu katastrofalnu štetu u 2002 godini prema preliminarnim istraživanja.
U toj godini, osiguravaci su isplatili ukupno 12 milijardi dolara na ime katastrofalnih šteta. Od toga 10 milijardi dolara su štete koje su prouzrokovale prirodne nesrece, a 2 milijarde dolara je prouzrokovao covek. Posle poplava, najvece štete su prouzrokovali požari, avionske i svemirske nesrece.
Podaci govore da su katastrofalni gubici u ovoj godini bili ispod proseka u odnosu na prethodne godine. Odštetni zahtevi u iznosu od 12 milijardi dolara u 2002 godini i nisu tako veliki kada se uporede sa godišnjim prosekom racunatim od 1990 do sad, koji iznosi 21,5 milijardi.
Ipak 2002. godinu ne treba posmatrati kao godinu pocetka povratka malim odštetnim zahtevima. Faktori koji doprinose velikim gubicima: gusta naseljenost i velika koncentracija osigurane imovine, su stalno prisutni.
Štete od poplava su primer potencijalnih opasnosti uzrokovanih koncentracijom rizika. Globalno posmatrano, poplave u 2002 godini su prouzrokovale osigurane štete u ukupnom iznosu od 3,9 milijardi, daleko iznad proseka od 1,1 milijarde zabeleženog od 1990. godine, i osam puta vece od proseka racunatog od 1970. godine, koji je iznosio 0,5 milijarde dolara. Kao rezultat, osiguravajuca industrija je primorana da nalazi rešenja koja joj omogucavaju da se uspešno nosi sa znacajnim gubicima od poplava.
Sa ukupno prouzrokovanim gubicima od 10 milijardi dolara, prirodne katastrofe su pogodile osiguravace jace od tzv. ljudski prouzrokovanih katastrofa u 2002. Ovo je inace slucaj svake godine od 1990, sa izuzetkom 2001 kada je stradao Svetski Trgovinski Centar. U 2001 godini prirodne katastofe su koštale osiguravace 10 milijardi dolara, dok su štete prouzrokovane ljudskim faktorom iznosile 24,4 milijarde dolara. Od toga, oko 19 milijardi se odnosi na katastrofu u Nju Jorku.
Broj katastrofalnih dogadaja u 2002 od 700, je premašio prosek racunat od 1990. godine, koji iznosi 650. Oluje i poplave obuhvataju oko 500 od 700 pomenutih štetnih dogadaja.
Poseban znacaj imaju poplave iz avgusta 2002. To su bile najvece poplave u Evropi kakve se ne pamte vekovima. Verovatno su uporedive jedino sa tzv. milenijumskim poplavama iz 1324. godine.
Najvece štete su bile sanirane izuzetno velikim i velikodušnim donacijama i iz državne pomoci. I pored toga bice potrebne godine da bi se posledice ovih dogadaja otklonile u potpunosti.
Po mišljenju vodecih svetskih osiguravaca i reosiguravaca, finansiranje katastrofalnih šteta iz donacija i novca poreskih obveznika nije najbolje rešenje. Pristup koji se bazira na tradicionalnom osiguranju i principu solidarnosti predstavlja mnogo bolje rešenje.
Generalno posmatrano, nema razloga zašto sveobuhvatno osiguravajuce pokrice, koje bi obuhvatilo i rizik od poplave ne bi postojalo, pod pretpostavkom da su osnovni principi osiguranja zadovoljeni. Da bi se to postiglo, potrebna je tesna saradnja izmedu osiguravajucih kompanija, osiguranika i države.
Sveobuhvatno pokrice je moguce
Ex ante ili ex post finansiranje
Postoje dva nacina finansiranja velikih imovinskih šteta koje pojedinci nisu u stanju sami podneti: ex post (posle dogadaja) sredstvima kredita, državnom pomoci ili privatnim donacijama, ili ex ante (pre dogadaja) po pravilu u formi osiguranja.
Ex post pristup naizgled ima svojih prednosti sa stanovišta pojedinca, zato što ukljucuje odredeni spekulativni aspekt, odnosno dobijanje odredene finansijske pomoci bez sopstvenog ucestvovanja u šteti. Posmatrano sa društvenog aspekta nedostaci ovog pristupa su daleko veci, jer se teret gubitka ne može rasporediti sve dok se nesrecni slicaj ne desi, i dok se sve interesne strane ne nadu u velikoj oskudici vremena kada se nesreca dogodi. Iskustvo pokazuje da je jako teško pravedno rasporediti finansijsku pomoc onima kojima je potrebna s jedne strane, dok je s druge strane isto tako teško pravedno rasporediti finansijsko opterecenje na one koji nisu pogodeni nesrecom. Tipicne posledice ovoga su dugotrajne i iscrpljujuce rasprave o uzrocima nesrece i krivcima, što kao krajnji rezultat ima kašnjenje pomoci. Ovo samo usporava rekonstrukciju a time i povecava ukupnu ekonomsku štetu.
U slucaju manjih štetnih dogadaja koji nemaju atribut katastrofalnih i koji nisu dovoljno spektakularni da privuku privatne donacije ili državnu pomoc, žrtve koje nisu osigurane najcešce uopšte ne dobiju nikakvu pomoc.
Zavisnost od "dobre volje" drugih
U ex post pristupu, žrtve u najboljem slucaju imaju moralno pravo na nadoknadu. U potpunosti zavise od dobre volje donatora i od ishoda politickih odluka. Te odluke moraju uzimati u obzir potrebe žrtava nesrece ali takode moraju biti u skladu sa normama madunarodnog monetarnog sistema, koji može da nametne cvrsta ogranicenja u pogledu novih državnih zaduženja (koja u EU nesmeju premašiti 3% GNP-a).
Prema tome, ex post pristup gomila nedostatke, koji su veci od prednosti koje ima deo populacije direktno pogoden nesrecom. Državna pomoc uvek znaci vece poresko opterecenje za zemlju u celini i u zavisnosti od stepena prirodne katastrofe, može da nametne izuzetno velik teret koji se ne može rasporediti na svakog pojedinacnog clana društva.
Ex ante pristup, koji je predstavljen u formi tradicionalnog osiguranja, uvažavajuci princip solidarnosti, rešava pitanje raspodele tereta gubitka unapred. Ovaj pristup, tako reci po pravilu, obezbeduje neograniceno vreme da se pripreme i organizuju neophodne procedure.
Prednosti su ocigledne:
* Žrtve se ne moraju upotpunosti oslanjati na dobru volju drugih. Uplatom sredstava u osiguravajuci fond oni sticu neopozivo pravo na naplatu prethodno ugovorenih naknada.
* Zbog toga što su limiti pokrica unapred definisani, isplata nadoknade može biti brza, što ce znacajno ubrzati rekonstrukciju.
* Ako je društvo solidarnosti organizovano na odgovarajuci nacin, prakticno sve privatne imovinske štete, cak i gubici koji nastaju usled prekida rada, mogu da budu pokriveni osiguranjem. Država se onda može koncentrisati na rekonstrukciju infrastrukture, cija oštecenja obicno cine znacajan deo ukupnih troškova.
* Clanovi društva solidarnosti koji nisu direktno pogodeni konkretnom nesrecom ne moraju uopšte snositi nikakav teret, zato što potraživanja oštecenih mogu u potpunosti da se isplate u formi naknade osiguranja. To znaci da nema potrebe da država ili društvo u celini finansijski pomažu.
Sledeca prednost koju ne treba podceniti je ta, da samo ex ante pristup omogucava uticaj na rizik poplave, odobravajuci popuste za preduzete mere sigurnosti, ili na primer ogranicavanjem ili odbijanjem osiguravajuceg pokrica za objekte koji su visoko izloženi riziku. Ex post pristup iskljucuje bilo kakvu mogucnost uticaja na rizik, zato što je šteta vec nastala i žrtve više nemaju mogucnost da urade nešto na bolji nacin.
Državno ili privatno organizovanje osiguravajuceg pokrica
U suštini i državno i privatno osiguranje bi bilo u stanju da organizuje sveobuhvatno osiguravajuce pokrice. Bitan je cilj: rasporediti dugorocno ocekivani teret gubitka u prostoru i vremenu tako da pojedinac nosi samo mali deo finansijkog tereta u jedinici vremena, i da se formiraju dovoljno velike rezerve iz kojih bi se mogle pokriti cak i ogromne štete uzrokovane izuzetno retkim štetnim dogadajima.
Sigurno da je jedan argument koji ide u prilog privatnog osiguranja konkurencija medu osiguravacima. Drugi aspekti ukljucuju cinjenicu da privatna osiguravajuca industrija ima znanje i strucnjake potrebne za pouzdanu ocenu katastrofalnih rizika, efikasno organizovanje velikog društva solidarnosti i disperziju finansijskog rizika na medunarodnom nivou. Osiguravajuca industrija je u stanju da isplati štete promptno cak i u slucaju da katastrofa pogodi velika podrucja i mnoge ljude. Zbog svih navedenih razloga, privatno organizovano osiguranje je efikasnije od državnog.
Državna obaveza treba da bude stvaranje osnovnih preduslova koji su neophodni za sveobuhvatno osiguravajuce pokrice. Ovi preduslovi ukljucuju povecanje ljudske svesti o postojanju rizika, markiranje podrucja visoko izloženih riziku, minimiziranje rizika, koordinaciju medu svim interesnim subjektima i omogucavanje osiguravajucim kompanijama da formiraju odgovarajuce rezerve. Obaveza države ne mora neophodno da obuhvata donošenje nove zakonske regulative. Jako je bitno precizno definisati zadatke razlicitih ineresnih strana i pobrinuti se da se njihovi napori ne potiru. Na primer, teško da ce biti moguce formirati veliku zajednicu rizika, ako država nastavi da daje finansijsku pomoc onima koji nisu osigurani.
Ekonomicno i efikasno osiguravajuce pokrice je uvek kolektivno dostignuce, kome svi, i osiguravaci i osiguranici i država treba da doprinesu. Zahtevana tesna saradnja medu svim ovim stranama treba da se zasniva na probanim i testiranim principima osiguranja.
Principi osiguranja: Mera podobnosti za osiguranje
Poplave pogadaju više ljudi širom sveta, od bilo kog drugog oblika prirodne katastrofe, a osiguravajuce pokrice rizika poplave ipak nije široko zastupljeno. Pošto razlog za ovo nije u nedostatku tražnje, objašnjenje se mora tražiti u samom osiguranju. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, neka od kljucnih principa osiguranja, koji opredeljuju dali se odredeni rizik može osigurati ili ne, su dole navedeni:
* Zajedništvo: Veliki broj ljudi koji je izložen riziku se mora udruživati da bi formirali zajednicu rizika.
* Potreba: Kada se predvideni slucaj dogodi, on mora staviti osiguranika u poziciju finansijske potrebe
* Procenljivost: Ocekivani gubitak mora biti procenljiv
* Slucajnost: Vreme u koje ce se desiti osigurani slucaj ne sme biti predvidljivo, a sama njegova pojava mora biti nezavisna od volje osiguranika
* Ekonomska sposobnost: Zajednica koju formiraju osiguranici, mora biti sposobna da pokrije njihove buduce, štetom prouzrokovane finansijske potrebe
* Slicnost opasnosti: Osiguranici u zajednici moraju biti izloženi istom riziku, a pojava ocekivanog dogadaja mora da poveca potrebu za sredstvima, na isti nacin za sve pogodene.
U slucaju poplava, princip zajedništva nije zadovoljen, kada su rizici koji se cesto pojavljuju, jedini osigurani. Pošto procenat gradevina, za koje je ocigledno, da su ozbiljno ugrožene rizikom poplava, u svakoj zemlji iznosi oko 1% od svih nekretnina, svaka takva zajednica rizika bi bila suviše mala da nade prihvatljivo ekonomsko rešenje i za osiguravace i za osiguranike. Verovatno je ovo najveci razlog, zbog koga osiguravajuce pokrice za rizik poplave nije široko rasprostranjen.
Ipak, potreba za osiguravajucim pokricem postoji, jer poplave cesto prouzrokuju izuzetno velike štete.
Poplave malog obima se dešavaju dosta cesto. Rezultirajuci gubici se mogu analizirati statisticki, što omogucava da se potencijalni gubitak može procenjivati. Medutim, kako u slucaju svih prirodnih opasnosti, tako i u slucaju opasnosti od poplava, statistika nije potpuno pouzdana kada se radi o velikim, katastrofalnim gubicima: pošto je verovatnoca njihovog nastanka mala, statistika cesto ne uspeva da ih uzme u obzir. Takozvani scenariji katastrofa mogu da pomognu u takvim slucajevima. Iz razloga što sadrže mnoštvo pretpostavki, bez sumnje mogu znacajno doprineti uspešnoj proceni rizika.
Slucajnost je prisutna u razlicitom stepenu. Gubici koji se ponavljaju svakih par godina, su u principu predvidljivi i stoga bi trebali biti iskljuceni iz osiguravajuceg pokrica. Ne tako ceste pojave obicno nisu predvidljive, iako tu trebamo preciznije definisati odredene termine: ako se osiguranje od rizika poplave traži samo kada se opasnost od poplave približava, onda je šteta predvidljiva. Ili ako se ocekuje pojava El Ninja, rizik ce znacajno porasti u odredenim podrucjima. Ovo mora biti uracunato kod izdavanja polisa i propraceno zahtevom za odgovarajucim zaštitnim merama. Slicno tome, inženjerski projekti koji menjaju vodene tokove ili progresivni nanosi recnih korita, menjaju rizik naviše ili naniže i u neku ruku na predvidljiv nacin. Naprimer, podrucje plavljenja reke, može biti zašticeno podizanjem nasipa, ali onda ce protok voda biti brži, što ce za rezultat imati viši vodostaj i povecanje rizika dalje nizvodno. Osiguravaci mogu posmatrati ovakav razvoj dogadaja, koji ce verovatno biti dugorocan i usvoje odgovarajuce dopunske mere gde je neophodno.
Kada preduzete mere zaštite od poplava otkažu (što se na srecu retko dešava), nastaju ogromni gubici. Ekonomske mogucnosti regiona su onda ugrožene, pošto svi koji su osigurani protiv takvog dogadaja, treba da dobiju odgovarajucu nadoknadu. Izuzetno veliki gubici, koji se dešavaju napr. jednom u sto godina, mogu suviše finansijski opteretiti lokalne nosioce rizika. U takvim slucajevima, medunarodna zajednica rizika predstavlja adekvatno rešenje.
Slicnost opasnosti je prisutna samo do odredenog stepena, pošto termin "poplava", podrazumeva njene razlicite pojavne oblike, kao što su olujne poplave, poplave uzrokovane padavinama i popuštanje brana i nasipa. Ipak, zajednicka odrednica je voda, a svi ovi dogadaji prouzrokuju znacajne štete na osiguranoj imovini.
Od šest gore pomenutih principa osiguranja, najveca prepreka uspešnom funkcionisanju sistema osiguranja od poplave su princip zajedništva, procenjivosti i ekonomske sposobnosti. Ipak ovde cemo pokazati da ove prepreke nisu nepremostive.
El Ninjo: jesu li poplave predvidljive?
El Ninjo je meteoroški fenomen koji potice sa Južnog Pacifika i utice na kllimu širom sveta. U 1997/1998 fenomen je bio izuzetno naglašen, ali poplave ipak nisu bile tako strašne kako se ocekivalo, zahvaljujuci pre svega pravovremeno sprovedenim merama prevencije na mnogim mestima. Fenomen El Ninjo se pojavljuje u proseku svakih tri do sedam godina i uvek ugrožava manje više ista podrucja.
Sa meteorološkim podacima sa kojima se danas raspolaže El Ninjo fenomen se može predvideti mesecima unapred. Medutim, ovaj sistem ranog upozoravanja, cije koristi su ocigledne, s druge strane negativno utice na osiguranje, pošto olakšava predvidanja mogucih poplava u pojedinim regionima.
Jedan od nacina da se prikaže moc El Ninja je da se povežu temperature na površini mora merene na razlicitim lokacijama, i uporede sa prosecnim vrednostima. Indeks koji je izradila Japanska Meteorološka Agencija pokazuje petomesecnu skalu ovih temperaturnih anomalija u tropskom Pacifiku za poslednjih trideset godina. Izuzetno jaki El Ninjo fenomeni su se desili 1972, 1982 i 1998 godine.
Karakteristike razlicitih tipova poplava
Retko koja prirodna katastrofa ima više pojavnih oblika od poplave: reke se izliju iz svojih korita, gradski odvodni sistemi se prepune, obalni nasipi popuste pod udarom oluja, talasi poplave obalna podrucja. Ovo su samo neki od uzroka poplava. Tamo gde su potrebne bliže definicije, nalazimo niz termina kao što su recne poplave, pucanje nasipa, olujne poplave, poplave uzrokovane padavinama, tsunami i zakrcenje ledom.
Recne poplave
Dugotrajne kiše, koje traju danima ili cak nedeljama dovode do saturacije zemljišta vodom. Kao rezultat toga, veci obim vode se sliva direktno u vodotokove. Pritoke usmeravaju ...
This is a preview of the whole essay
Karakteristike razlicitih tipova poplava
Retko koja prirodna katastrofa ima više pojavnih oblika od poplave: reke se izliju iz svojih korita, gradski odvodni sistemi se prepune, obalni nasipi popuste pod udarom oluja, talasi poplave obalna podrucja. Ovo su samo neki od uzroka poplava. Tamo gde su potrebne bliže definicije, nalazimo niz termina kao što su recne poplave, pucanje nasipa, olujne poplave, poplave uzrokovane padavinama, tsunami i zakrcenje ledom.
Recne poplave
Dugotrajne kiše, koje traju danima ili cak nedeljama dovode do saturacije zemljišta vodom. Kao rezultat toga, veci obim vode se sliva direktno u vodotokove. Pritoke usmeravaju masu vode u glavni recni kanal, koji ubrzo ne može više da se nosi sa povecanim dotokom. Obalni nasipi sa obe strane kanala obezbeduju da voda dospe do mora bez toga da prouzrokuje neku štetu. Medutim, ako dotok vode prevazide kapacitet kanala ili ako zaštitni zidovi otkažu iz nekog drugog razloga, rezultat su obimne i dugotrajne poplave.
Olujne poplave
Olujne poplave, koje mogu prouzrokovati ogromne štete, prvenstveno bivaju pruzrokovane kombinacijom oluja i plime. Oluje sa jakim obalnim vetrovima, mogu "podici" vodu na obalu u roku od nekoliko sati. Narocito za vreme visoke plime, ogromne kolicine vode su nagomilane uzduž obale, i mogu poplaviti velike površine zemljišta. Veliki talasi mogu dalje pogoršati ovu situaciju. Tamo gde se niska priobalna podrucja štite nasipima, voda nemože da se vrati nazad u more posle poplave. Štaviše, ako oluja nastavi da se krece duž ušca reke, može prouzrokovati velike štete i u unutrašnjosti.
Tsunami
Pomorski zemljotresi, vulkanske erupcije i džinovska klizišta na morskom dnu, uzrokuju niske talase koji se krecu brzinom od nekoliko stotina kilometara na cas, i valjaju se na obalu u obliku ogromnih talasa. Tsunami ce udariti na obalu sa stepenom razornosti koji zavisi od snage dogadaja koji ga je inicirao, oblika obale i oblika podvodnog nagiba. Na nekim obalama pogodenim tsunamijem, zabeležen je porast nivoa vode od cak trideset metara. Velika pustoš i iznad svega veliki broj nastradalih obicno se beleže na onim obalama koje se nalaze u krugu od nekoliko stotina kilometara od inicijalnog dogadaja-uzrocnika.
Pucanje brana
Širom sveta se nalaze na desetine hiljada velikih rezervoara za vodu, koji ugrožavaju podrucja na kojima se nalaze. Slucajevi kao padavine, klizanje tla, greške u projektovanju, mogu prouzrokovati pad ili pucanje konkretne brane. Najvece nesrece se dešavaju za vreme izgradnje ili neposredno nakon što se projekat završi. U poslednjim decenijama, u proseku, jedna ili dve velike brane puknu svake godine širom sveta.
Poplave prouzrokovane padavinama
Poplave prouzrokovane padavinama mogu da se pojave prakticno bilo gde. Mogu prouzrokovati velike lokalne štete, i predstavljaju najcešci oblik poplava. Poplave prouzrokovane padavinama se sastoje od visoko intenzivnih lokalnih padavina koje mogu da traju po nekoliko sati. Veliki deo vode zemljište ne može apsorbovati, pa ona ostaje na površini. Kao rezultat, poplave se pojavljuju ne samo uzduž malih i srednjih vodotokova, vec gde god se susrecu vece kolicine vode. Ovo cesto prepuni kanalizacioni sistem, uzrokujuci njihovo povlacenje i takode dozvoljavajuci vodi da prodre u zgrade iz podzemlja.
Zakrcenje ledom
U mnogim podrucjima u svetu, reke se zimi smrzavaju. Kad se led lomi na prolece, ledene barijere mogu nastati tamo gde sante leda naidu na prepreke kao na primer mostovi. Ako se recni led lomi prvo u višim delovima reke, a tok gura vodu u još zaledeni deo reke, formiraju se ledene barijere koje mogu da preprece put vodi. Ovo može direktno dovesti do poplave, a kad se takve ledene barijere slome, to može prouzrokovati talas poplava koji može proizvesti velike štete nizvodno.
Poplave blata
Veoma natopljeno, labavo zemljište, na padini, može spontano skliznuti nizbrdo. Ako je nivo saturacije dovoljno veliki, tok može postati brzo kretajuca masa blata. Poplave blata su kombinacija klizanja tla i poplava. Veoma gusta mešavina vode i kamenja, zajedno sa velikom brzinom toka, daje blatnoj poplavi izuzetno veliki rušilacki potencijal. Pogodeno podrucje je vrlo ograniceno. Medutim poplave blata se mogu ponavljati u intervalu od nekoliko dana, a materijal utaložen u donjim podrucjima može da spreci proticanje vode. Cesto se pojavljuju paralelno sa poplavama prouzrokovanim padavinama i recnim poplavama.
Lahar
Indonežanska rec lahar oznacava poplavu blata na vrhu vulkana. Kada vulkan izbaci veliku kolicinu pepela, sledeca veca kiša odnosi taj pepeo nizbrdo u obliku blata. Rezultat može biti talog visok nekoliko metara, koji se prostire na desetine kvadratnih kilometara. Ako sneg i led prate erupciju, led se topi usled visoke temperature, a dobijena masa vode se meša sa vulkanskim pepelom i sliva se u obližnju dolinu.
Podzemne vode
Ako se nivo podzemne vode nalazi na samo nekoliko metara ispod površine, padavine i infiltracija iz susednih vodotokova nabujalih od poplave, mogu prouzrokovati da nivo vode naraste do tacke na kojoj vec dolazi do oštecenja podruma u zgradama, ili cak citave zgrade bivaju destabilizovane i uništene. Promene u kolicini padavinama, koje nastaju u toku godine, mogu dovesti do porasta nivoa ovih voda.
Pad meteorita
Meteoriti padaju na zemlju mnogo cešce nego što to vecina ljudi misli. Medutim, kada meteorit padne u more, to retko kad izaziva talas poplava vecih razmera. Da bi se to desilo, on bi trebalo da ima precnik od nekoliko stotina metara. Može se ocekivati da ce meteorit ovakvog tipa pogoditi Zemlju samo jednom u nekoliko desetina hiljada godina. Objekti manjeg precnika od sto metara se zapale prilikom dodira sa atmosferom. Gvozdeni meteoriti su medutim izuzetak.
Vecina poplava se lako može klasifikovati prema napred navedenim tipovima dogadaja. Povremeno se medutim dešava da je klasifikaciju teško izvršiti, što prouzrokuje probleme u osiguranju.
Po pravilu, pokriveni rizici su precizno definisani uslovima osiguranja. Simultana pojava nekoliko navedenih dogadaja je vrlo moguca. Dešava se na primer, da su široko rasprostranjene i dugotrajne padavine koje dovode do recnih poplava, pogoršane relativno kratkotrajnim lokalnim kišama, i dovode do lokalnih poplava prouzrokovanih padavinama. Kao dodatak, mogu se pojaviti i poplave blata. Malo verovatna ali ne i nemoguca, je simultana pojava olujnih poplava i recnih poplava. Stvari se još više komplikuju kada je prisutan još neki tip prirodne katastrofe. Tako naprimer poplave se cesto pojavljuju zajedno sa tropskim ciklonima (uragani, tajfuni), cija velika brzina vetra prouzrokuje znacajne štete. Isto tako grad i poplave prouzrokovane padavinama se cesto javljaju simultano, a tsunami se može pojaviti u kombinaciji sa zemljotresima.
U takvim slucajevima, ponekad nije moguce štetu tacno pripisati jednom ili drugom dogadaju. Ako je osiguranjem pokrivena samo jedna vrsta rizika, utvrdivanje štete se znacajno usložnjava, pošto se za svaki element štete mora tacno utvrditi njegov uzrok. Reosiguranje gubitaka se može susresti sa takvim problemima, pošto je za svaki konkretni slucaj neophodno razjasniti, da li je šteta povezana sa reosiguranim dogadajem.
Razumevanje štetnog procesa i identifikovanje ukupnog gubitka
Velike poplave mogu prouzrokovati ogromne štete. Za one koji bivaju pogodeni, ovo obicno predstavlja iznenadenje, narocito kada se ništa slicno nije desilo decenijama a preventivne mere su zanemarene i potisnute u drugi plan. Medutim ako se razume štetni proces koji je posledica poplave, i razumeju razlozi zbog kojih voda može da nanese tako velike štete, onda više nema mesta za iznenadenja. Procesi gubitaka se mogu prikazati uz pomoc individualnih slucajeva.
Štetni procesi vezani za jedan objekt
Pojedinacni štetni procesi koji odreduju stepen i iznos gubitaka su isto tako raznovrsni kao i oblici u kojima se može pojaviti poplava. Najznacajniji su:
Dubina vode: Voda može prouzrokovati razlicite tipove šteta. Apsorbcioni materijali nabujaju i puknu. Na elektricnim sistemima se javljaju kratki spojevi. Prazni rezervoari su destabilizovani i njihova linija snabdevanja popušta. Metali korodiraju, narocito kada je slana voda u pitanju. Druga važna cinjenica koja znacajno utice na štetu je ta, da se u toj vodi uvek nalaze odredene hemijske i biološke materije. Ove materijale voda transportuje i u najmanje pore i šupljine, i oni se tu talože. Dok je vodu relativno lako otkloniti, sa ovim materijalima to nije slucaj. Oni oštecuju ili uništavaju materijal rezervoara i cevi za snabdevanje.
Nameštaj, zidovi, podovi, elektronski aparati, odeca, hrana i tome slicno, mogu usled poplave da se pretvore u smece. Mašine, gradevine, infrastrukturni sistemi i vozila, mogu da se ociste i poprave, ali ovo podrazumeva velike troškove. Kako nivo vode raste, sve više imovine se nalazi pod vodom, pa je samim tim i šteta sve veca. Ovo pokazuje da nivo vode ima odlucujuci uticaj na iznos štete.
Brzina prodiranja vode: Struja u vodotoku može da erodira recna korita i podmije obližnje zgrade. Ovo cak može da rezultira rušenjem pogodenih zgrada. Preplavljene reke, probijene barijere protiv poplava i veoma obilne lokalne padavine mogu proizvesti ovakve efekte i u podrucjima koja se nalaze dosta udaljena od samih reka.
Struje, medutim ne prouzrokuju štetu samo na strukturi zgrade. One sa sobom pokupe i stvari i nose ih nizvodno. Izvaljeno drvece ili polupotopljeni automobili cesto prouzrokuju štetu kada ih voda nanese na gradevine, a ostaci budu nataloženi na širokoj površini.
Uobicajene brzine recnog toka u vodotokovima u nizinama su izmedu tri i deset kilometara na cas. U slucaju strmih reka neretko se dešava da ova brzina prelazi i dvadeset kilometara na cas. Kada voda jednom napusti svoje recno korito, brzina njenog toka se znatno usporava, osim ako se ne radi o specificnim topološkim uslovima.
Bujica:Talasi poplava, kao posledica popuštanja brana ili lomljenja prepreka u recnom toku, mogu jednostavno zbrisati zgrade koje im se nadu na putu. Ovo isto se odnosi na velike talase koji zapljuskuju obale za vreme oluja.
Transport otpadaka: Kada su poplavljene, reke nose sa sobom velike kolicine otpadaka. U zavisnosti od brzine toka i stanja zemljišta, gomila je sastavljena od svega, od šljunka do finog peska. Naslage van vodenog toka mogu biti od nekoliko santimetara pa sve do metra dubine. Podrumi popunjeni sa talogom do tavana nisu retkost. Cesto se talog mora rucno otklanjati uz pomoc lopata i kolica, i ovo se naravno reflektuje na troškove rašcišcavanja.
Brzina rasta: Brzina kojom voda raste je glavni faktor u smanjivanju gubitka. U slucaju provale oblaka voda može da dostigne nivo od nekoliko metara u roku od nekoliko minuta. S druge strane, u slucaju vecih vodotokova, nivo možda raste za par santimetara na sat. U ovom slucaju moguce je preduzeti odbrambene mere, pod uslovom da funkcioniše sistem ranog upozoravanja na poplave.
Period stajanja: Posle poplave ili oluje, voda može da ostane nedeljama. Opšte pravilo je, da što duže voda stoji, verovatno ce i gubici biti veci. Neki od razloga za to su: organski materijali koji tu puštaju korenje, slabiji malter se može raspasti, metali korodiraju, gmizavci se vrlo brzo razmnožavaju u zavisnosti od temperature vode a delovi zgrada se odvajaju od svojih temelja kao posledica rasta površine vode.
Splet ovih okolnosti, može pojedincima prouzrokovati nepredvidene štete, a ako nemaju osiguravajuce pokrice, nece moci dobiti nadoknadu. Da bi se izbegli relativno velike štetne posledice, oni treba da pribave odgovarajuce osiguravajuce pokrice, kako bi imali pokrivene štete veceg obima. Male štete moraju ipak pokriti sami osiguranici. Ovo je pametno i podnošljivo za osiguranike - i od suštinskog znacaja za osiguravajucu industriju.
Razlicite definicije se upotrebljavaju da bi se klasifikovali tipovi šteta. Jedan od primera je podela gubitaka na: direktne, indirektne i neodredive gubitke.
Direktni gubici obuhvataju štete na zgradama, njihovom sadržaju, motornim vozilima infrastrukturi ili ljudima, troškovi rašcišcavanja, smanjivanja posledica osiguranog slucaja i odlaganja otpada.
Indirektni gubici obuhvataju štete koje nastaju usled prekida rada i prekida napajanja, povecanih troškova transporta usled zaobilaženja, povecanja troškova skladištenja, prilagodavanja, precišcavanja zagadene vode za pice i prekida u komunikacijama.
Neodredivi gubici obuhvataju zaobilaženja i vracanja na putu na posao, naknade za pretrpljeni strah ili preseljanja iz ugroženih podrucja.
Ukupni gubitak kao sveobuhvatni rezultat dogadaja
Ogroman iznos gubitka, prouzrokovan od strane nedavnih poplava, sastoji se od stotine hiljada pojedinacnih gubitaka. Svaki taj pojedinacni dogadaj treba posebno obraditi, što predstavlja izuzetno veliki posao. Posmatrajuci uticaj pojedinacnih slucajeva na ukupan gubitak, za sledece faktore se može reci da igraju znacajnu ulogu:
Pogodeno podrucje: Najznacajniji faktor koji se tice akumulacije gubitka je pogodeno podrucje. Sigurno da je bitno dali je poplavljeno podrucje razvijeno ili ne.
Period blagovremenog upozorenja: Samo u slucaju recnih poplava i oluja period za blagovremeno upozoravanje je dovoljno dug da bi se mogle preduzeti bar kakve takve mere za smanjivanje štete. Ovaj period prvenstveno zavisi od velicine odvodnog podrucja i od mogucnosti posmatranja, predvidanja i upozoravanja. Opšte pravilo kada se radi o recnim poplavama je da što je vece odvodno podrucje, to je duži period za blagovremeno upozoravanje.
Pomoc u nesreci: Ova pomoc se sastoji od svih mera koje se preduzimaju kada je nesrecni slucaj neizbežan ili kada se vec desio. Ovde službe protivpožarne zaštite, vojske i civilne odbrane igraju znacajnu ulogu u smanjivanju štetnih posledica.
Poznavanje ovih faktora je kljucno za procenu rizika, pošto su oni usko povezani sa štetom na imovini pojedinaca. Geografski i hronološki elementi takode uticu na akumulaciju pojedinacnih gubitaka. Kombinacija svih ovih cinjenica koje se ticu štetnog procesa i akumulacije gubitka koji nastaje kao rezultat ukupnog štetnog dogadaja doprinosi dobroj proceni poplavnih rizika. Takve procene formiraju osnovu prihvatljivih osiguravajucih rešenja.
Alternative osiguranju
Postoji naravno mnogo nacina za suocavanje sa rizikom poplave, od kojih je osiguranje imovine samo jedan. Šest osnovnih mogucnosti (od kojih se neke mogu medusobno kombinovati) su na raspolaganju za minimiziranje rizika.
Izbegavanje podrucja izloženih riziku: Izbegavanje rizicnih podrucja je sigurno najjeftiniji i najprakticniji metod za smanjivanje opasnosti od poplave. A ipak postoje razni argumenti protiv ovakvog rešenja: iz razlicitih razloga naseljivanje na recnim obalama je vrlo atraktivno. Ravna, visko plodna zemlja je ocigledno prilagodena poljoprivrednoj proizvodnji i ne predstavlja vecu prepreku stambenoj izgradnji. Štaviše, tu postoje i dovoljne kolicine vode, koja je takode znacajan element, a takode i jeftino sredstvo transporta i odvodenja otpada.
Odgovarajuci oblici izgradnje: Savršeno je moguce dizajnirati zgrade u ugroženim podrucjima na nacin da pretrpe malu ili nikakvu štetu u slucaju poplave. Medutim, izgradnja ovakvih zgrada je cesto skupa , a njihova upotrebljivost veoma ogranicena, tako da se ovome pribegava samo u izuzetnim slucajevima.
Zaštita indivudualne imovine: Tamo gde su individualni objekti izloženi riziku, ili je vrednost ili znacaj pojedinih zgrada velika, zaštita od poplave je prioritetna mera. U ovom kontekstu mislimo na pasivnu zaštitu od poplave. Cesto cak i minimalni troškovi mogu spreciti velike gubitke.
Recni inženjering i zaštita od poplava: Vecina imovine se štiti aktivnim merama zaštite od poplava. Brane i nasipi, sistemi zaustavljanja velikih kolicina vode i ispusti vode se koriste kako bi se nivo vode držao pod kontrolom.
Mobilnost: Gubici se mogu spreciti ako sitem za rano upozoravanje funkcioniše a pokretna imovina može biti sklonjena na vreme.
Osiguranje: U kombinaciji sa drugim merama, osiguranje nudi jeftinu i jednostavnu mogucnost za pokrice ostatka rizika, koji je uvek prisutan.
Ove mogucnosti za minimiziranje poplavnih rizika imaju svoja ogranicenja, prednosti i nedostatke. Sve one su usmerene, da se uz pomoc njihove optimalnna kombinacije doprinose redukciji rizika na prihvatljiv nivo. Ovo jedino može biti postignuto, ako država, osiguravajuca industrija i vlasnici imovine, podele medu sobom ovaj zadatak. U idealnom slucaju, odgovornosti treba distribuirati na sledeci nacin:
Država
Prevencija, informisanje i saniranje su osnovni zadaci države. Država mora da obezbedi da ugrožena podrucja budu registrovana a gde je moguce i izbegnuta. Dalje, investicije koje su vec preduzete u rizicnim podrucjima, moraju da se zaštite. Za ovo, država ima na raspolaganju instrumente zoniranja i stambene propise. Takode može investirati u aktivne mere zaštite od poplava, i sistematski mora nadzirati i održavati strukture za zaštitu od poplava kako bi vodila racuna o njihovoj efikasnosti.
Država može sprovoditi razne kampanje za informisanje gradana kako bi ih upozorila na opasnost, i navela ih da prihvate mere prevencije. Ako se nesreca dogodi, sistem za rano upozoravanje može spasiti živote i spreciti ili bar smanjiti štetu. Država takode može uciniti osiguranje od oluje i poplave obaveznim.
Konacno, država mora da uspostavi "sigurnosnu mrežu" za one posledice koje uprkos osiguravajucem pokricu i pojedinacnim naporima, previše opterecuju one koji su pretrpeli štetu. Za ovo, rasporedivanje radnika, koji su zbog nesrece ostali bez posla na nove poslove, brza implementacija mera za spasavanje i specijalna oprema su isto toliko bitni, kao i podsticanje rekonstrukcije putem zajmova sa niskim kamatama i poreskih olakšica.
Osiguravajuca industrija
Za veliki broj ugroženih strana, koje mogu biti pogodene poplavom, osiguranje predstavlja ekonomicno rešenje za smanjivanjivanje štetnih posledica poplave. Pošto se primenjuje širom sveta, osiguravajuca industrija je u mogucnosti da osigura cak i potencijalno veoma velike gubitke. Ipak, samo osiguranje nije dovoljno: osiguravajuca industrija mora takode utvrditi mere za zaštitu osiguranih objekata.
Vlasnici imovine
Primarni zadatak vlasnika imovine je da se postara, da ne pretrpi nikakvu štetu koja preti njegovom domacinstvu, kada se poplava desi. Njegova dužnost podrazumeva spremnost da identifikuje opasnosti i preduzme odgovarajuce korake da ih minimizuje.
Interakcija izmedu države, osiguravaca i vlasnika imovine nije bez svojih problema. Na primer, država može biti nevoljna da investira u zaštitu od poplave, na racun osiguravaca. Slicno tome, osiguravaci ce možda biti spremni da pokriju samo mali deo potencijalnog gubitka, dok su osiguranici generalno nevoljni da prihvate velika iskljucenja iz pokrica. Ipak svi oni moraju da imaju na umu, da narocito u zemljama visokog rizika, efektivna zaštita može da se postigne samo zajednickom akcijom. Stabilna razmena informacija imedu države, osiguravaca i osiguranika podrazumeva neophodno zajednicko razumevanje i stvara osnovu za uspešan zajednici pristup problemu.
Mnogi faktori uticu na potencijal poplava u jednoj zemlji. Topografija, padavine, velicina reka i godišnje doba u kojem se padavine javljaju, su isto toliko važni kao i podrucje raspoloživo za naseljavanje, ili investiranje u zaštitu od poplava. Razlike u potencijalnim gubicima izmedu država su ogromne, a problemi sa kojima se država suocava prilikom oporavka od velikih katastrofa se mogu samo delimicno predvideti. Osiguravajuca industrija medutim, može u svakom slucaju da doprinese oporavku, cak i kod jako velikih gubitaka.
Prevazilaženje prepreka u osiguranju
Principi osiguranja, koji su na pocetku navedeni i ocenjeni, su kljucni za opredeljivanje da li se pokrice protiv rizika poplave može ponuditi ili ne. Istaknuto je da su tri principa od suštinskog znacaja: princip zajedništva, procenljivosti i (u zavisnosti od velicine potencijalnog gubitka) ekonomske sposobnosti. Sada sledi malo detaljnije razmatranje pitanja podobnosti za osiguranje. Treba istaci, da nisu svi tipovi dogadaja navedeni u odeljku "Karakteristike razlicitih tipova poplava" od istog znacaja sa stanovišta osiguranja. Relevantni su oni dogadaji koji mogu nastupiti sa velikim intenzitetom i pogoditi velika podrucja. Ovi dogadaji se razlikuju od zemlje do zemlje.
Antiselekcija - glavna prepreka
Kada se reke izlivaju iz svojih korita ili oluje pogadaju priobalna podrucja, obicno uvek pogadaju jedna te ista podrucja. Jedine razlike koje se javljaju medu ovim dogadajima, su razlike u intezitetu, i u posledicama koje ove prirodne sile proizvode na pogodenom podrucju. Pravilo je, da gde je voda jednom bila, obicno ce se tu još nekad pojaviti. Zbog toga se osiguravajuce pokrice u najvecem broju slucajeva traži u onim podrucjima u kojim se poplave cesto javljaju i podrucjima koja su ocigledno ugrožena. Ovo dovodi do negativne selekcije rizika, koju osiguravaci oznacavaju kao antiselekciju. Štete koje se cesto ponavljaju, rezultiraju visokim premijama koje mogu ici da visine od nekoliko hiljada promila od sume osiguranja.
U mnogim slucajevima, ugrožene strane nisu spremne da plate ovako visoku cenu, i nadaju se da ce im država nadoknaditi štetu u slucaju nesreca. Zbog toga, zahvaljujuci nedostatku tražnje, osiguravaci i onako ne nude pokrice u ovim slucajevima. Ocekivanja rastu kada postoji cvrsta konkurencija medu osiguravacima. U tom slucaju osiguranici i osiguravaci obicno ugovore premiju koja nije srazmerna riziku. Ovo cesto dovodi do nenamernog prelivanja premije iz grane u granu osiguranja.
Nema potrebe za osiguranjem kada nema katastrofa. Kada se štete medutim pojave, a država iz razumljivih razloga ne pruži pomoc, optužuju se osiguravaci što nisu ponudili odgovarajuce osiguravajuce pokrice. Kako bi izbegle takve situacije, osiguravajuca rešenja treba da se traže u "sušnim godinama", koja ce se onda primenjivati u slucaju katastrofe. Koji nacini postoje da se pokrenu pitanja antiselekcije i visokih premija?
Efekti antiselekcije na premiju rizika
Ako se premije, koje su srazmerne sa rizikom, odrede prema imovini koja se nalazi duž obala reka i koja je sklona plavljenju, a svaki osiguranik placa prema svom sopstvenom riziku, onda su premije vrlo visoke. Ako je medutim teret gubitka rasporeden na celu populaciju neke države u obliku osiguravajucih rešenja zasnovanih na solidarnosti, standardna premija je znatno niža. Donji primer ovo prikazuje u pojednostavljenom obliku i polazi od sledecih pretpostavki:
* Naselja duž reka su zašticena protiv poplava koje se dešavaju jednom u 100 godina
* Zavisno od udaljenosti imovine od reke rede poplave uzrokuju prosecni gubitak izmedu 0 i 50% od sume osiguranja. Radi jednostavnosti primera, popusti se ne uzimaju u obzir
* Lokalne kiše mogu da prouzrokuju štetu bilo gde. Premija za ovaj rizik je 0.05 ‰.Sledeci dijagram pokazuje raspored imovine:
Cifre pokazuju kretanje premije kada se izloženost riziku osigurane imovine sukcesivno smanjuje. Ako bi celokupna imovina neke države bila osigurana, premija bi bila 0.02 ‰. Ako je medutim osiguranje ograniceno na imovinu koja je u zoni rizika koji se ostvaruju svakih 100 do 500 godina, premija bi bila daset puta viša, tj. 2.2 ‰. Ovaj primer pokazuje, da je obavezno osiguranje uz standardnu premiju, zahteva veliku solidarnost onih osiguranika, koji su manje izloženi riziku. Ova situacija se delimicno može rešiti odredenom gradacijom premije u skladu sa stvarnim rizikom.
U prilog ovog primera, govore podaci o stvarnim gubicima, beleženi poslednjih dvadeset godina. Portfolio Americke državne osiguravajuce šeme NFIP ( National FLood Insurance Program) prvenstveno obuhvata ugroženu imovinu u nekih 3,8 miliona polisa. 95% njih pokriva rezidencijalne zgrade i sadržaj. Premije su gradirane prema izloženosti u rasponu od 2 do 10 ‰. Puna vrednost imovine nije pokrivena u svakom slucaju.
U periodu koji se razmatra godišnji gubitak se krece izmedu 0.3 i 4 promila od osigurane sume. Nasuprot ovog scenarija je portfolio Švajcarskih kantonskih osiguravaca imovine, koji obuhvata nešto manje od 2 miliona objekata. Pošto je ovde na snazi obavezno osiguranje, nema problema antiselekcije. Maksimalni gubitak u 1994 godini je bio 0.06 ‰. Iako se i sadržaj ova dva portfolija i situacija u ove dve zemlje razlikuju, ipak je razlika u godišnjem gubitku ogromna, što se može pripisati prvenstveno visokom stepenu antiselekcije u Americkom portfoliju.
Povecanje zajednice rizika
* U zemljama gde su poplave samo jedna od mnogih prirodnih opasnosti koje se pojavljuju, pokrice za njih se može ponuditi u paketu, zajedno sa drugim opasnostima. Na primer, ako mnogo šteta prouzrokuju oluje, paket kombinovanog pokrica od oluja i poplava se može primeniti da bi se izbegla antiselekcija, pošto oluje obicno ne pogadaju ista podrucja kao i poplave. Još bolje rešenje bi bila obavezna kombinacija sa požarnim osiguranjem. Ako se ukljuci i rizik zemljotresa, rezultirajuci kumulativni potencijal treba imati na umu.
* Ako država ucini osiguranje obaveznim, problem antiselekcije ce verovatno biti izbegnut. Stepen do koga se ova vrsta rešenja može primeniti na slobodnom tržištu je stvar ponude i tražnje. Njegova prihvatljivost medutim raste, kada se premije prilagode riziku.
* Mnogi ljudi nisu svesni da je njihova imovina ugrožena od strane dogadaja koji se ne dešavaju tako cesto. Uopšte, da je bolje poznato, koja reka i koje obalno podrucje bi mogli biti pogodeni milenijumskom katastrofom, i u kom stepenu, tražnja za pokricem bi se stimulisala, zato što se šteta ovakvog tipa može pojaviti sutra. Slicno tome, cesto se zaboravlja da izuzetno obilne padavine mogu prouzrokovati štetu bilo gde i da je stoga veliki deo imovine ugrožen, iako u razlicitom stepenu.
Smanjivanje ucestalosti šteta i njihovog iznosa
* Imovinu koja je u proseku pogodena svakih deset godina ne treba osiguravati. U takvim slucajevima prvo se treba pobrinuti da se primene odgovarajuce zaštitne mere. Široko rasptostranjeno pravilo ne osiguravanja, ili pružanja samo ogranicenog pokrica za imovinu koja je pretrpela slicne štete u poslednjih deset godina je na neki nacin nepošteno i stoga neadekvatno. Kako bi se uspostavila pravedna klasifikacija cestih i ne cestih šteta, verovatnoca dogadaja se mora ukljuciti u svim slucajevima procenjivanja takve imovine. Cak i imovina koja je pogodena prošle godine tzv. dogadajem koji se dešava jednom u stolecu, može biti savršeno podobna za osiguranje.
* U požarnom osiguranju, rizik su decenijama procenjivali eksperti koji propisuju zaštitne mere. Zbog cega nebi postojali propisi za zaštitu od poplava, kao što postoje za protivpožarnu zaštitu?
* U slucaju da su male štete ucestale konstantni popusti mogu obezbediti prihvatanje zaštitnih mera, i saniranje gubitaka kada se šteta pojavi. U zavisnosti od izloženosti riziku, popuste treba obracunavati u iznosu od nekoliko procenata od sume osiguranja.
* Mnoge od osiguranih vrednosti imaju relativno kratak rok upotreba i visoko su podložni gubicima. Ako je osigurana stvar osigurana na tekucu vrednost a ne na novu vrednost, osiguranik nemože ostvariti profit ako se šteta pojavi.
Naplacivanje premije koja je srazmerna sa rizikom
Za ovu svrhu, premija i raspon pokrica moraju da se gradiraju. U podrucjima visokog rizika, moraju da se traže vece premije i/ili popusti. Ovo promoviše prihvatanje rešenja zasnovanog na solidarnosti koje ukljucuje manje izložene partije u zajednicu rizika.
Procenljivost velikih šteta: druga prepreka
Ovde treba istaci dva kljucna pitanja: kakav uticaj imaju krupne štete na premiju, koja se cesto izvodi samo na osnovu statistickih podataka o manjim štetama? I: Koliki je potencijalni gubitak koji mogu prouzrokovati katastrofalne štete? Na ova pitanja se može odgovoriti uz pomoc dobro napravljenih studija, koje sadrže sledece neophodne informacije:
* Kakav je bio stepen i intenzitet prethodnih dogadaja? Koji faktori su se od tada promenili?
* Koje reke i priobalna podrucja redovno pogadaju dogadaji istog tipa?
* Kakva je struktura terena? Gde leže potencijalna ugrožena podrucja?
* Kakvi hidrološki podaci su raspoloživi a ticu se padavina i odvodenja voda?
* Kakva je priroda zaštitnih mera?
* Kakav je raspored, vrsta i ranljivost osiguranih vrednosti?
* Kakvi su uslovi osiguranja? Šta skala pokrica obuhvata?
* Kakva su iskusta skupljena po pitanju šteta, ukljucujuci iskustva drugih zemalja?
* Kakvi klimatski trendovi se ocekuju?
Kako ova lista sugerira, pravljenje osiguravajuce tarife i procena potencijalnih gubitaka je kompleksno pitanje koje se jedino može rešiti kroz interdisciplinarnu kooperaciju izmedu osiguravajucih eksperata i prirodnih naucnika. Vodeci reosiguravaci i specijalisticke konsultantske kuce mogu ponuditi korisnu pomoc u rešavanju ovih pitanja.
Ekonomska vitalnost: mogucnost još veceg izazova
Tamo gde se ocekuju veliki potencijalni gubici, osiguravajuca industrija može garantovati odgovarajucu nadoknadu samo ako su uslovi osiguranja, interakcija izmedu neposrednih osiguravaca i reosiguravaca i raspoložive alternativne metode za transfer rizika harmonizovane u najvecem mogucem stepenu.
Ogranicavanje pruženog pokrica
Maksimum mogucih isplata nadoknade po polisi, u osiguranju industrije ima smisla ako su one uskladene sa maksimalno mogucim gubitkom. Kod osiguranje civila medutim, ovo ogranicenje pokrica ne treba primenjivati, zato što osiguranik nece biti dovoljno obeštecen u slucaju totalne štete - upravo kad mu je pokrice najpotrebnije.
Udruživanje gubitaka, reosiguravanje i mogucnost ogranicenja pokrica
Ako više osiguravajucih kompanija medusobno dele tržište, može biti opravdano formirati zajednicki pul za gubitke. Clanovi pul-a udružuju sve gubitke u ovaj pul i naplacuje im se u skladu sa njihovim tržišnim udelom. Ovo omogucava balansiranje efekata preko pul-a kada su pojedinacne kompanije vrlo teško pogodene i suocene sa finansijskim problemima. Ako je pul još i reosiguran, kapacitet osiguravajuceg pokrica se povecava.
Bilo koji tip pul-a nudi mogucnost ogranicavanja obaveza osiguravaca ili države. Konkretno, ako se limit za neki dogadaj prekoraci, svi odštetni zahtevi se proporcionalno smanjuju, što znaci da se pokrice ne obecava ako se ne mogu nadoknaditi štete u ekstremnim slucajevima.. Ovo rešenje, medutim zahteva administrativne sporazume da bi se primenilo ogranicenje pokrica.
Ukljucivanje alternativnih nacina za transfer rizika
Nova ART rešenja (alternativni transfer rizika) predstavljaju drugo rešenje koje garantuje da ce gubici biti izfinansirani. Izdavanjem obveznica za slucaj katastrofalnih rizika finansijska tržišta se ukljucuju u pokrice velikih šteta. U poslednje tri godine je formiran fond od oko milijardu dolara za vece zamljotrese i oluje. U principu, takva rešenja bi se mogla primeniti i na poplave.
ART rešenja, skrojena po potrebi velikih korporacija, se razlikuju od slucaja do slucaja. Tri su primera: "finansiranje preko fondova" (štednja za slucaj gubitka), "šeme likvidnosti" (injekcija likvidnosti u slucaju katastrofe), "šeme jednakih kontigenata " (porast deonickog kapitala u slucaju katastrofe sa obavezom da osiguravac uzme deo akcija).
Razlicita rešenja su moguca
Osiguravajuca rešenja se u razlicitim zemljama nude sa razlicitim stepenom uspešnosti. Interesantno je da se tržišta sa najvecim obimom osiguranja granice sa podrucjima gde uopšte nema pokrica - uprkos tome što im je rizik poplave slican. Cesto se dešava da je pokrice za trgovinu i industriju pristupacno, a za pojedince ne. Ponekad se cak državna rešenja pojavljuju zajedno sa obaveznim privatnim pokricem.
Donja tabela klasifikuje razlicita osiguravajuca rešenja i njihov uticaj na antiselekciju, rezultirajuce moguce gubitke i troškove koji su potrebni za adekvatnu ocenu rizika. Ne postoji, medutim idealno rešenje za jeftinu a sveobuhvatnu osiguravajucu zaštitu za sve, a na dobrovoljnoj osnovi. U zavisnosti od okolnosti u svakoj pojedinacnoj zemlji, pogodan može biti jedan ili drugi tip osiguranja. U zemljama u kojima je koncentracija imovine duž recnih tokova i obala mora, antiselekcija ima veci znacaj pošto ugrožena podrucja mogu biti lakše identifikovana. Tamo gde su ogromne investicije ucinjene u zaštitne mere, pitanja kao što je potencijalni gubitak su kljucna. Velike razlike u intenzitetu opasnosti, ce pokrenuti debatu na temu solidarnosti; premije za visoko izložene osiguranike moraju biti podržane od strane zajednice osiguranika, tako da oni mogu da si priušte zaštitu kako u slucaju potrebe ne bi zavisili od države ili privatnih donacija.
Osiguravajuce rešenje
Rizik antiselekcije
Potencijalni gubitak
Troškovi ocene rizika
Dobrovoljno pojedinacno pokrice (Italija)
veliki
srednji
veliki
Dobrovoljno pokrice u paketu (Nemacka)
srednji
srednji
srednji
Obavezno osiguranje od požara u paketu (Engleska)
nizak
visok
nizak
Obavezno državno osiguranje (Francuska)
nizak
visok
nizak
Dobrovoljno pokrice sa niskim limitom (Austrija)
visok
nizak
srednji
Obavezno pokrice, sa gradacijom premije i popustima
nizak
srednji
nizak
Situacija mora biti precizno procenjena od slucaja do slucaja, a moguce varijante rešenja odmerene. Dobra rešenja traže egzaktno poznavanje rizika i potrebe ze osiguranjem. Takode je korisno pogledati preko granica sopstvenog preduzeca i videti kako drugi rešavaju ovo pitanje.
Ocena rizika od strane osiguravaca
Bilo koje rešenje da se nade za rizik poplave, nesme biti u raskoraku sa dobrom procenom rizika. Ovo mora biti usmereno na utvrdivanje veze izmedu stepena gubitka i verovatnoce pojave štetnog dogadaja. Ili, postavljeno na drugi nacin, procena rizika mora odgovoriti na pitanje kako cesto se pojavljuju pojedini gubici. Ovo daje indikaciju o prosecnoj velicini gubitka i poterncijalnom gubitku, koji respektivno daje osnovu za izracunavanje premija osiguranja i zahtevanu reosiguravajucu zaštitu.
Više od deset godina, jedan od vodecih svetskih reosiguravaca-Swiss-Re, je koristio lako razumljiv pristup za procenjivanje šteta na imovini uzrokovanih od strane poplava. Informacije se moraju skupiti sa cetiri dole navedena podrucja. Ovo mora da se proveri i onda poveže kako bi se dobila relacija koja pokazuje ucestalost gubitaka:
* Opasnost koju nosi poplava: Šta se dešava, gde i koliko cesto?
* "Ranjivost" osigurane imovine: Kakve pojedinacne gubitke ocekivati od pojava razlicitih intenziteta?
* Prostorna distribucija osigurane imovine: Koja imovina je gde locirana?
* Osiguravajuci uslovi: Koji uslovi imaju koje efekte na odštetne zahteve?
Za svako podrucje postoji plejada informacija koje se mogu ukljuciti kod razmatranja rizika. Medutim, razmatranja o kvalitetu i troškovima/koristima traže odredeni stepen selektivnosti. Sva cetiri navedena podrucja se moraju jednako temeljno ispitati, zato što na primer ne bi bilo dovoljno podataka, za izracunavanje sume osiguranja na osnovu vrednosti osiguranih zgrada, ako se malo zna o ugroženosti regiona u kome se one nalaze.
U zavisnosti od tipa dogadaje, razlicite informacije i podaci moraju da se povežu.U sledecem odeljku se razmatra, kako funkcioniše koncept koji koristi Swiss-Re, na primeru recnih poplava.
Opasnost
Kao i u drugim tipovima dogadaja, lokalne karakteristike takode igraju znacajnu ulogu i u slucaju recnih poplava. Dva najznacajnija faktora su tacna nadmorska visina osigurane imovine i sklonost obližnjih voda ka poplavama. Po pravilu, potrebne informacije nisu raspoložive u upotrebljivoj formi, tako da se i drugi podaci moraju razmotriti. U idealnom slucaju, za analizu rizika osiguravac treba da ima pristup mapama opasnosti koje su izradile kompetentne institucije. One pokazuju gde i sa kojom ucestalošcu se poplave mogu pojaviti. Za sada, takve mape predstavljaju retkost. Najšire poznate takve mape su FEMA mape u Americi, koje su napravljene za veliki broj naseljenih podrucja. Ovakve mape su takode napravljene i za reke u Engleskoj, iako one pokazuju samo izuzetno retke dogadaje, koji se dešavaju jednom u sto godina. U mnogim drugim zemljama mape opasnosti egzistiraju za pojedina lokalna podrucja, ali njihova sistematizacija na nivou države je izostala. Medutim potreba za takvim pomocnim sredstvima je identifikovana, i radi se na tome, da se takve mape naprave.
Tamo gde nema mapa opasnosti, precizna procena opasnosti je vrlo skupa, narocito kada portfolio obuhvata na hiljade polisa koje treba prouciti. Sledece tacke su bitne u ocenjivanju rizika (navedene po opadajucoj važnosti):
* Topografska situacija (recne obale, strme doline)
* Uzimanje u obzir i opisivanje prošlih dogadaja (pogodena podrucja, intenzitet, gubici)
* Velicina i oblik recnog odvodnog podrucja (reakcije recnog tela na razlicite vrste padavina)
* Upozoravanje na vreme (vreme reagovanja, institucionalizovani sistem upozorenja)
* Sezonsko ponašanje vodnih površina (letnje ili zimske poplave, monsuni ili snegovi)
Cak i uopštene izjave mogu biti od pomoci tamo gde nema raspoloživih cvrstih podataka:
* U pustinjskim ili stepskim podrucjima (gde su godišnje padavine manje od 600 mm) intenzitet ovih dogadaja generalno raste, što se rede pojavljuju, znatno su snažniji nego u tropskim podrucjima sa velikim padavinama
* Mere zaštite od poplava sprecavaju da štete budu ceste, ali mogu znacajno povecati teret gubitka koji izazivaju ne tako cesti štetni dogadaji
* Objekti koji se nalaze na visini vecoj od 10 metara iznad vode su u velikoj meri imuni na recne i morske poplave
* Poplava može prouzrokovati i podzemne štete putem kanalizacionog sistema ili tunela za kablove, cak i kad su objekti udaljeni od pogodenog podrucja.
Bez mapa opasnosti, osiguravac vrlo cesto, može da kvantifikuje rizik recnih poplava samo uz velike troškove i uz pomoc svojih sopstvenih specijalista.
Krupni dogadaji koji su se desili ne tako davno u prošlosti, su vrlo korisni za one koji se bave razmatranjem rizika. Rekurentni interval gubitka - broj godina u toku kojih se pojava konkretnog štetnog dogadaja ocekuje - igra znacajnu ulogu za osiguravaca. U slucaju velikih poplava ovo je teško ustanoviti. Mediji takode mogu da ponude neke ideje na ovu temu, govoreci na primer o dogadajima stoleca. Ali šta se tacno pod ovim podrazumeva?
Rekurentni interval je obicno postavljen od strane hidrologicara pokazuje koliko godina prode u proseku pre nego što ce odredeni nivo vode ponovo biti dostignut ili premašen u bilo kojoj tacci. Ali ne daje informacije o ucestalosti pojave dogadaja ili o rezultirajucoj šteti. Uzmimo jedan primer: Ako su poznati najviši nivoi vode na odredenom mestu u poslednjih sto godina i ako se drugi najviši nivo vode izmeri za poslednjih sto godina u jednom navratu, onda se pojava ovog ili višeg vodostaja može ocekivati dva puta za sto godina. Verovatnoca pojave, ili drugim recima ucestalost ovog ili višeg vodostaja na ovom mestu je otuda 2% za godinu dana. Drugacije receno, rekurentni interval je 50 godina, racunat na osnovu reciprocne vrednosti od 2%.
Recna poplava uglavnom pogada velika podrucja sa mnogo uskih grla. Polave koje su pogodile Poljsku 1997 godine, vodostaji sa vrlo dugim rekurentnim intervalom su se pojavljivali samo u gornjm tokovima reka. Kako se išlo niže nizvodno, rekurentni intervali su se progresivno smanjivali. Postavlja se stoga pitanje, koju vrednost treba vezati za dogadaj? Najviša ili srednja vrednost? Pitanje mora ostati ne odgovoreno, zato što je opasno vezivati vrednosti koje se odnose na vodostaj za štetni dogadaj bez detaljnijih ispitivanja. Primera radi, ako je na pogodenom podrucju bilo vrlo malo imovine, šteta bi bila mala, i stoga bi se tu vrlo malo govorilo o dogadaju stoleca.
Ipak, rekurentni interval vodostaja može da posluži kao neki indikator kako cesto se odredeni gubitak može ocekivati. Medutim, stepen štete prouzrokovane drugim dogadajima se takode mora uzeti u obzir.
Ranjivost
Loši vremenski uslovi oštecuju imovinu na razlicite nacine. Veoma cesto uredaji kao što je televizor ili drugi osetljivi uredaji su posle nevremena uništeni. Bicikl ili fabricka prodavnica ce s druge strane samo malo biti ošteceni. Kako bi se kvantifikovao ovaj model gubitka, treba za svaki objekat ustanoviti stepen ranjivosti koji se izvodi iz ranijih gubitaka. Medutim, napor koji je potrebno uložiti je ogroman. Na primer, ako stopu ranjivosti treba odrediti za veš mašinu, pri oceni rizika takode treba uzeti u obzir i njenu tacnu lokaciju, vrednost i specificne opasnosti. Stoga je bolje definisati što je moguce manji broj kategorija imovine. U Swiss-Re-u se koriste takozvane klase rizika: rezidencijalna, poljoprivrena i komercijalna/industrijska, s tim da se razlika uvek pravi izmedu zgrada i njihovog sadržaja. Druga klasa je prekid rada. Ako klasa pojedinacnih zgrada podrazumeva potpuno razlicite konstrukcije, njihove karakteristike gubitaka se moraju pojasniti. Ako su razlike velike, kao na primer izmedu drvenih i zidanih konstrukcija dalje diferenciranje postaje suštinsko. Industrijske zgrade cesto moraju biti ispitane pojedinacno zato što su za njih karakteristicni gubici vrlo znacajni.
Ranjivost se može definisati kao pojedinacna vrednost, nezavisno od intenziteta dogadaja, ili kao funkcija jednog ili više parametara dogadaja. Prethodni pristup je pogodan kada nema mnogo raspoloživih informacija o opasnosti i rasporedu imovine. Kada informacije postoje, ranjivost se moze definisati kao funkcija sledecih faktora: dubine vode, brzine porasta vodostaja, perioda stajanja, brzine vodnog toka, dubine nanosa, perioda ranog upozoravanja i pomoci u nesreci. Pošto se mnogi od ovih faktora cesto ne mogu precizno kvantifikovati, najcešce se samo najznacajniji parametar - dubina vode - uzima u obzir.
Pouzdane cifre koje se odnose na ranjivost su raspoložive u vrlo ogranicenom stepenu, i retko se objavljuju. Narocito na podrucju osiguranja industrije, napori se moraju povecati da bi se pružila dobra osnova za ocenu rizika. Ovo ukljucuje analiziranje gubitaka koji nastaju kod bilo kog veceg štetnog dogadaja.
Distribucija osigurane imovine
Tamo gde su zone opasnosti zacrtane u mapama, lokaciju osigurane imovine treba utvrditi sa istim stepenom preciznosti, tj. na osnovu koordinata. Do koordinata se sve cešce dolazi pristupom bazi podataka o ulicama ili adresama, koje nisu raspoložive za širu komercijalnu upotrebu. Koordinate za industrijska mesta moraju da se prikupljaju posebno, pošto poštanske adrese nisu nužno identicne sa lokacijama na kojima se nalaze porizvodni pogoni. U današnje vreme ovo se jednostavno poostiže uz upotrebu satelitske tehnologije (Globalni Sistem Pozicioniranja).
Pa ipak, pristup koji se zasniva na korišcenju koordinata, trenutno se još uvek smatra suviše skupim. Moderni softverski proizvodi koji mogu da obezbede liste koordinata sa zonama poplava a time i da ukažu na ugrožene lokacije pojednostavice ovaj proces u bliskoj buducnosti.
Tamo gde su ugrožena podrucja nedovoljno poznata, distribucija imovine mora da se izvrši po gradovima, administrativnim ili poštanskim podrucjima, podeljena u definisane klase rizika. Ovaj pristup se takode primenjuje za kontrolu akumulacije. Pošto su prvenstveno podrumi i prizemlja zgrada ugroženi, vertikalnu distribuciju imovine takode treba uzeti u obzir. Na primer, broj spratova iznad i ispod zemlje treba razlikovati, ili još bolje sumu osiguranja procenjivati do dva metra iznad površine. Dubina poplavne vode veca od dva metra se retko javlja.
Osiguravajuci uslovi
Što se tice osiguravajucih uslova, dva glavna faktora su od odlucujuceg znacaja za teret gubitka: širina pokrica i popusti. Radi jednostavnosti ovde ukljucujemo i limit štete, koji se može primeniti. Iskljucenja kao što je "kanalizacioni sistem podrške" znacajno smanjuju broj odštetnih zahteva. Takode, iskljucenje iz pokrica rizika pucanje brana ili oluje mogu znacajno da smanje osigurani potencijalni gubitak. Osiguravajuci uslovi trebaju uvek biti prilagodeni specificnim uslovima rizika svake zemlje, i temeljno ispitivani zbog potencijalnog gubitka.
Povezivanje razlicitih tipova informacija
Kada su informacije o opasnostima, distribuciji imovine, ranjivosti i osiguravajucim uslovima rapoložive, one se moraju kvantifikovati i kombinovati. Najjednostavniji nacin, je izvodenje podatka o ucestalosti gubitala iz pojedinacnih dogadaja, zasnivajuci ih na prethodnim iskustvima sa gubicima i razmatranjima scenarija. Ako su iznosi gubitaka raspoloživi, oni se mogu koristiti kao osnova za izracunavanje uticaja frekvencije gubitaka (osnovnog tereta gubitka) u statisticke svrhe. Za retke gubitke gornje informacije se uzimaju kao osnova za izradu scenarija iz kojih se onda proracunava potencijalni gubitak za svaki pojedinacni slucaj. Verovatnoca pojavljivanja mora biti uvrštena u ove scenarije gubitaka kako bi se mogla odrediti premija.(vidi deo o rekurentnom intervalu)
Procena pojedinacnog rizika nasuprot portfolio proceni
Procena rizika poplave za pojedinacne lokacije zahteva pouzdane informacije o tackama o kojima je prethodno bilo reci. Za ugrožene industrijske pogone trebalo bi konsultovati lokalnog eksperta koji poseduje veliko znanje o hidrološkoj situaciji u okolini pogona i, u idealnom slucaju, o ranjivosti pogona koji se ispituje. Ovaj ekspert je u mogucnosti da proceni opasnost, odredi zaštitne mere u saradnji sa menadžmentom, i pruži osiguravacu neophodne informacije za odredivanje cene.
Ako se istovremeno ispituju hiljade polisa jednog portfolia, moguce je nastaviti i sa manje preciznim podacima. Greške se mogu pojaviti u pojedinacnim slucajevima, ali ce se ovo izravnati u odredenom stepenu kada se raširi na veliki broj lokacija.
Eksperti i/ili ekspertski sistem su neophodni
Kako bi se skupili i ocenili svi podaci i pretpostavke koje se odnose na procenu rizika, eksperti su neophodni. Kompjuterski programi i cekliste pojednostavljuju rad kada je raspoloživa dobra informaciona osnova, olakšavajuci standardne procedure. Na primer, ako su raspoložive mape opasnosti, i ako je ranjivost poznata, cak i oni koji nisu hidrologicari mogu pouzdano da procene rizik.
Kako reosiguranje može doprineti?
U buduce ce veliki gubici koji se mere milijardama postajati sve cešci kao rezultat poplava, zato što ce sveobuhvatno pokrice koje ukljucuje poplave i iluzija o sigurnosti voditi vecoj koncentraciji vrednosti u ugroženim podrucjima. Visoki nasipi koji nikad nisu bili probijeni, daju osecaj sigurnosti i dovode do zanemarivanja rezidualnog rizika. A ako nasip popusti, posledice su zastrašujuce.
Tamo gde je pokrice rizika poplave široko rašireno, ovo može da uzrokuje velike fluktuacije u osiguravacevom snošenju gubitka. Ovo važi prvenstveno tamo gde ce štetni dogadaji verovatno pogoditi velika podrucja, ili u urbanim podrucjima koja su vrlo dobro zašticena protiv poplava. Štaviše poplave se mogu pojaviti u kombinacij sa drugim rizicima protiv kojih su takode cesto osigurani. Na primer, uragani i tajfuni isto kao i oluje na Severnom moru, prouzrokuju velike štete od vetra i vode.
Reosiguranje nudi nacine kojima se pokrivaju gubici primarnih osiguravaca koji se nalaze na vrhu piramide. Ovo je prvenstveno izvorište proizvoda tradicionalnog reosiguranja. Medutim, tamo gde se razmatraju veliki potencijalni gubici, proizvodi iz sektora za alternativni transfer rizika se takode mogu primeniti. Sa ovim proizvodima na primer, deo rizika se može transferisati na finansijska tržišta ili se posebna rešenja mogu napraviti za važne industrijske klijente.
Pre nego što se nade odgovarajuce reosiguravajuce rešenje konkretni rizici nad osiguranom imovinom se moraju analizirati. Ovo se ne može uraditi bez specificnih informacija. Štaviše postoji razlika izmedu procene velikih individualnih objekata i celokupnog portfolija.
Što se tice individualne imovine, detaljne informacije o osiguranom objektu su potrebne za procenu rizika. U idealnom slucaju izveštaj inspekcije treba da bude pripremljen od strane eksperta koji poznaje lokalne opasnosti i sposoban je da oceni njihove efekte na osigurani objekat. Ako ovo nije slucaj neposredni osiguravac treba barem da popuni upitnik koji se odnosi na rizik poplave. Ovaj upitnik omogucuje reosiguravacu da napravi grubu ocenu rizika. Najvažnije informacije su one koje se odnose na preciznu lokaciju rizika, koje je danas relativno lako dobiti uz pomoc Sistema za globalno pozicioniranje, izražene u geografskim koordinatama: geografskoj širini i dužini. Sistem preciznog lociranja omogucuje reosiguravacu da izvuce lokalnu opasnost iz baze podataka i napravi grubu ocenu rizika.
Ako se razmatra celokupni portfolio koji obuhvata na stotine lokacija, prikupljeni uobicajeni podaci neposrednog osiguravaca, (koje bi on trebao stalno da ima ažurne) su dovoljni. Kompletna tabela treba u najmanju ruku da sadrži broj polisa i sume osiguranja klasifikovane po klasama rizika, sumirano za svaku akumulacionu zonu (na primer po poštanskim brojevima). Korporacije koje imaju više lokacija treba takode da dostave precizne informacije o distribuciji imovine. Nije dovoljno da prikažu sumu za osigurane objekte po svim prostorijama kompanije, zato što su velike zgrade uglavnom locirane na atraktivnim, ali visoko rizicnim podrucjima blizu reka. Detalji koji su takode vredni se odnose na vertikalni raspored imovine, tj. broj spratova ispod i iznad zemlje, i suma osiguranja po spratu.
Ako ce se portfolio pokriti sa neproporcionalnim ugovorom o reosiguranju osiguravac i reosiguravac se moraju sporazumeti šta ce se smatrati osiguranim slicajem a šta ne. Dali treba recne poplavi tretirati prema maksimalnoj dužini trajanja u kojoj se gubici sabiraju? Da li nivoe vode treba koristiti kao merilo za pocetak i kraj dogadaja? Da li treba i vrednosti izmerenih padavina da igraju odredenu ulogu? Do danas, na pitanja ovog tipa samo je delimicno odgovoreno i stoga o njima moraju raspravljati osiguravaci i reosiguravaci. Razlicita rešenja se mogu primenjivati od zemlje do zemlje..
Reosiguravajuce kompanije neprestano razvijaju svoj know-how na polju opasnosti od poplava i procene rizika, sa ciljem da se što bolje upozna sa lokalnim rizicima širom sveta a time da bude u mogucnosti da savetuju svoje klijente na optimalan nacin. Zbog toga, specijalisti u reosiguravajucim kompanijama koriste kompjuterske sisteme poslednje generacije. Podrucja izložena riziku se beleže digitalno, što olakšava brze i kompetentne analize rizika. Ovo omogucava klijentima, marketing menadžerima i ekspertima za poplave da izvedu odgovarajuce reosiguravajuce programe.
Poplave se mogu osiguravati
Situacija je naizgled paradoksalna: dok ogromne kolicine imovine, koje se sve više koncentrišu na malim podrucjima, bivaju izložene opasnostima poplave a veliki šteteni dogadaji su sve cešci, sveobuhvatno osiguravajuce pokrice nedostaje na mnogim mestima. Razlozi za ovo su mnogobrojni i razliciti, pa ipak neke slicnosti se mogu uociti.
Mnoge zemlje imaju neki oblik pokrica od rizika poplave. Poredeci ih na globalnom nivou, neka od ovih osiguravajucih rešenja dobro funkcionišu, dok u velikoj vecini zemalja, samo nekoliko kompanija su osigurane, a rezidencijalne zgrade cesto uopšte nemaju osiguravajucu zaštitu. Ovo je generalno objašnjeno visokom cenom pokrica. Ova situacija ce ostati nepromenjena sve dok se pitanje osiguranja od opasnosti poplave ne proširi i na one koji nisu stalno suoceni sa štetama od poplave. Broj osiguranika cija premija treba da služi za pokrice gubitaka je jednostavno suviše mali. Zajednica rizika mora u svim slucajevima biti povecana ako se rizik od poplava misli osigurati na efikasan nacin. Ovo postaje moguce
* ako država i osiguravajuca industrija istaknu opasnost i promovišu svest o riziku. Sve dok se ne desi neka veca poplava, njihov potencijalni stepen ostaje u velikoj meri nepoznat. Ovo je to, zbog cega toliko cesto, posle nesrece, velicina pogodenih podrucja raste do osecaja zbunjenosti i bespomocnosti. Osoba koja je izložena riziku, i svesna je toga, kupuje osiguravajuce pokrice.
* ako država i osiguravajuca industrija promovišu solidarnost izmedu onih koji su visoko izloženi riziku i onih koji to nisu. Ne postoji prava alternativa kooperativnom pristupu problemu. Tamo gde više prirodnih opasnosti zajedno konstituiše pretnju, sveobuhvatni paket koji pokriva razlicite tipove opasnosti povecava ravnotežu portfolija. Ali tamo gde poplava predstavlja izuzetno veliku opasnost, obavezna kombinacija sa požarnim osiguranjem je nezamenjiva. Oba rešenja nezamenjivo ukljucuju podršku ozbiljno ugrožene osigurane partije od strane onih koji su manje izloženi. Ovo je poštenije rešenje nego da se nadoknada placa iz generalnog oporezivanja. Stoga se svaki pritisak na osecanje solidarnosti može preduprediti politikom gradacije premije i popusta.
Osiguranje ne sme biti zloupotrebljeno kako bi se sopstveni rizik koji je izvestan, prevalio na društvo u formi odštetnih zahteva. Ovo se odnosi i na rizik od poplava kao i na bilo koje druge rizike u osiguranju: društvo solidarnosti jedino može dobro da funkcioniše ako se odštetni zahtevi sistetmatski drže na minimumu.
Narocito u podrucjucjima koja su visoko izložena rizicima poplave ovo je nešto, što ne može ostvariti samostalno ni jedna od interesnih strana. Niti osiguranici, niti osiguravajuce kompanije, niti država. Vlo cesto je uzrok poplave daleko od mesta nastanka štete a lokalni stanovnici niti mogu da održavaju nasipe protiv poplava u dobrom stanju, niti mogu zaustaviti urbanizaciju koja za posledicu ima gubitak velikih površina zemljišta. Iz tog razloga, samo rešenja koja nudi osiguranje nisu dovoljna. Ono što je potrebno je poverenje i tesna saradnja izmedu svih zainteresovanih strana, narocito zato što one cesto imaju suprotne interese.
Sami osiguranici moraju snositi deo tereta. Popusti na premiju znacajno smanjuju broj odštetnih zahteva i predstavljaju dobar podsticaj za preduzimanje mera predostrožnosti, cak i ako se one sastoje samo od premeštanja vrednosti na sigurnije mesto u slucaju kada postoji neposredna opasnost od poplave.Znaci osiguravajuce kompanije treba i nadalje da odobravaju popuste na premiju da nagrade strukturne mere preduzete radi sprecavanja ili ublažavanja štetnih posledica nesrecnog slucaja.
Samo država je u poziciji (a i u obavezi), da svojim autoritetom i zakonskom ingerencijom, utice na smanjivanje poplavnih rizika izdavanjem odredenih propisa iz oblasti stambene izgradnje (ko što to cini u slucaju požarnih rizika) i ekspeditivnim razvojnim planiranjem i zoniranjem. Na mnogim mestima nasipi protiv poplava su neophodna, ali cesto nedovoljna mera sigurnosti. Tamo gde je neophodno, trebalo bi formirati odredene zone u koje bi se odvodili viškovi vode koji se javljaju u slucaju poplave, cak i u slucaju da to podrazumeva iseljavanje postojecih naseljenih mesta i njihovu ponovnu izgradnju na sigurnijem mestu.
Kako nedavni primeri pokazuju, potencijali modernih sistema za rano upozoravanje na opasnosti i upravljanje procesom smanjivanja posledica nesrecnog slucaja, još uvek nisu iscrpljeni u potpunosti. U tome, i u održavanju i poboljšavanju postojecih barijera protiv poplava leže dalje mogucnosti ogranicavanja šteta.
Zakljucak: Može biti uradeno
Posmatrano sa aspekta osiguranja, nema razloga, zašto danas sveobuhvatno osiguravajuce pokrice koje bi obuhvatilo i rizik od poplave, ne bi bilo moguce, a postojece forme osiguranja optimizovane. Potreba je ocigledna, a koristi za sve zainteresovane strane su neosporne. Široko zasnovana zajednica rizika se može formirati i bez pravne regulative, a upotreba modernih tehnika u geologiji cini rizik procenjivim. Princip slucajnosti je takode zadovoljen ako je pokrice za pojedinacne rizike, koji se cesto ostvaruju, odbijeno u korist drugog, ekonomski efikasnijeg rešenja, kojim se transferiše rizik. Konacno, princip ekonomske sposobnosti takode ne predstavlja prepreku pošto društvo solidarnosti generiše dovoljan nivo premije, ali potrebno je raspolagati sa adekvatnim nivoom sredstava da bi se pokrile katastrofalne štete. Ako je zajednca rizika dovoljno velika, premije su pristupacne i za male i za velike rizike.
Ono što je nedostajalo do sada u nekim Evropskim zemljama je koncentrisan napor svih interesnih strana, da definišu i užive se u svoje razlicite uloge, prava i obaveze. Da bi se pocelo rešavati ovo pitanje, sledeci korak je otpocinjanje konstruktivnih razgovora o tome kako osiguravajuca industrija može više da doprinese saniranju finansijskih posledica koje donose štete od poplava.
LITERATURA
Prof. dr. Boris Marovic: Osiguranje i špedicija, Novi Sad, 1999
Grupa autora: Prirucnik za praksu u osiguranju, Financing centar, Novi Sad 1996
www.swissre.com
www.munichre.com
www.disasterrelief.org
www.ce-rewiew.org
www.time.com
www.christian-aid.org.uk
www.noaa.gov
www.iiasa.ac.at
www.irmi.com
www.standardandpoors.com
www.insurancejournal.com
www.fema.gov
www.rms.com
